На основу објаве Монстат-а, у Црној Гори живи 620.000 становника, од којих 44,98 одсто се изјаснило као Црногорци, док су 28,73 Срби. Српски језик сада говори 42,88 одсто становника Црне Горе, а црногорски 36,97.  Више од 20 одсто грађана Црне Горе престало је да говори српски језик, а број Срба у овој држави у односу на 2003. годину смањио се за више од три одсто, што је чак 20.000 људи, показују подаци најновијег пописа становништва које је објавио Монстат.

Монстат лаже и за плату

Владимир Божовић, председник УО Матице српске у Црној Гори, каже да се овим резултатима не мења положај српског народа у Црној Гори, али да упркос томе он не очекује да српске организације прихвате ове резултате.

– Монстат је институција која годинама приказује фантастичне економске параметре живота у Црној Гори, у којој је просечна плата малтене и по 500 евра. Таква институција нема никакав проблем да пласира и овакве резултате пописа. Ради се о очигледној тенденцији да се српски идентитетски простор сузи, што је учињено. Срби, међутим, и даље имају аргументе за сва права која траже, питање је само како ће странке које заступају српске бираче да реагују. Сви пописивачи из редова српских странака одбили су да потпишу записнике пописа. Српски језик је и даље статистички доминантан и припада му у материјално-правном смислу доминантан положај у Црној Гори. У тешким социјалним условима у којима живе грађани Црне Горе лако је манипулисати људима и гласовима – каже Божовић.

Антисрпски пројекат

Занимљиво је да, упркос силној медијској и свакој другој кампањи званичне Подгорице, оних који се изјашњавају као Црногорци сада има само непуна два одсто више него што их је било 2003. године. У сваком случају, напетост која влада у односима власти и опозиције у Црној Гори појачана је овим резултатима. Док опозиција оптужује власт за фалсификовање пописа и спровођења антисрпске политике, из владајућих странака поручују да је овим пописом окончана свака идеја „великосрпског национализма” у Црној Гори.

– Српски народ у Црној Гори сигурно неће прихватити резултате овог пописа, пошто су они фабриковани у функцији његове асимилације и довођења до краја антисрпског пројекта црногорске независности – каже за Пресс Андрија Мандић, председник Нове српске демократије. – Овде се ради о безочној крађи. Ми лаж не можемо да прихватимо као истину. Наша странка је контролисала овај попис јер је он за нас најважније питање опстанка српског националног бића у Црној Гори. У узорку од 206.000 утврдили смо да је Срба 33,03 одсто, а да српским језиком говори око 47 одсто. Некоме из власти је очигледно засметало што у стварности расте број Срба и обавестио је Монстат да не сме да се дозволи објављивање правих резултата. Било би обесхрабрујуће за оне који воде Црну Гору и који је граде на антисрпству да се тај концепт оспори на било који начин. Суштина се не мења, јер и даље једну трећину становништва чине Срби, а српским језиком говори већина – каже Мандић.

Он истиче да и поред тога што резултати пописа говоре о мањем броју грађана Црне Горе који говоре српским језиком него што су процене његове странке, неће одустати од захтева да се омогући школовање на српском.

– Послали смо Влади тај захтев и поручили да без српског језика у школама нећемо дати подршку за нови изборни закон. Тај закон је услов који постављају европске интеграције, а за њега је потребна двотрећинска већина. Нашу подршку неће добити, ако не испуне наш захтев за српски језик – каже Мандић.

С друге стране, Миодраг Вуковић, функционер ДПС-а, каже да је овогодишњи попис професионалније и чистије спроведен него претходни и оптужује српске странке у Црној Гори да спроводе „политику будалаштине” која траје у континуитету још од 2001. године.

Чудна одступања

– Странке су 2003. године ухватиле државу на спавању и мешале се у питања у којима немају место, какво је питање пописа, од кога су направили средство политичке манипулације. Овог пута држава их је лупила по прстима и показала странкама да не гурају нос тамо где му није место. Било је политичких притисака, али то су чиниле српске странке правећи од пописа национално питање. Они су први постављали билборде, а онда су им друге странке одговориле. Не знам о каквој то асимилацији причају, када је 2003. године број Срба порастао са девет на 32 одсто.

Српске странке су доживеле дебакл, јер сада више не могу да причају о правима говорника натполовичног језика и о одласку на суд у Стразбур. Црна Гора је грађанска држава у којој су сви релативна мањина и у којој црногорски језик мора бити службени као што је српски у Србији, а остали су језици у службеној употреби – завршава Вуковић.

______________________

Текст објављен у дневнику “Пресс”, 13.7.2011.

Божовић: Монстат има традицију у фабриковању података