Предсједник Управног одбора Матице српске у Црној Гори професор доктор Владимир Божовић, поводом навода да га Агенција за националну безбједност прислушкује и прати, оцијенио је да је тајна режимска полиција и основана са намјером да уходи и ликвидира политичке неистомишљенике власти, што значи да је у питању врло „традиционално“ понашање. Он је казао и да су мјере тајног надзора почеле да се примјењују у односу на њега након што су га предсједник Црне Горе и премијер Филип Вујановић и Игор Лукшић означили као екстремисту.
Божовић у интервјуу за наш лист каже да не познаје лично ни Лукшића ни Вујановића и сматра да је неупитно њихово понашање са становишта пристојности и елементарног васпитања. Он се осврнуо и на инциденте везане за изградњу будуће књижаре, наводећи како не вјерује да су то инциденти, већ ће прије бити да је то дио и последица новостворене атмосфере у јавном животу.
– Као што је познато, ДПС је на последњем конгресу, своју тоталитаристичку природу и праксу чак и формално уградио у свој програм, рекао је он.
Видите ли те појаве као и инциденте или мислите да постоји системски узрок?
– Сем политичких циљева, ДПС је на последњем конгресу јасно оцртао контуре „културноидентитетске револуције“. Тако, у једном дијелу виде себе у улози Ваесељенског сабора, а у другом дијелу се доживљавају као Инфорбиро који ствара и утеже оквир неког новог „државног идентитета“. Суштина је, наравно, сужавање српског идентитетског простора на њима прихватљиву, односно занемарљиву мјеру.
А Ваш „гријех“ је у томе што се не слажете са таквом политиком?
Да, ја сам се, између осталог, врло снажно залагао да српска језичка заједница остварује право образовања на свом језику. Насупрот томе, режимски двојац се залагао, а и још увијек то чини, да статистичку већину доведе у положај статусне, правне мањине. То је по дефиницији апартхејд. Гротескно дјелује покушај званичника да суштинску дискриминацију и апартхејд заогрну „грађанским капутом“ и представе идентитетски неутралном позицијом. Били смо свједоци запрепашћујуће количине шовинистичке страсти у одбрани дискриминације. Изгледа да је управо моје активно противљење дискриминацији и природан захтјев за равноправношћу био довољан разлог да уђем у фокус режимске тајне полиције, а потом постанем тема премијера и предсједника Црне Горе на неким званичним сусретима.
Пошто су наши читаоци већ упознати и са тим чињеницама, остало је нејасно да ли Ви уопште познајете предсједника Вујановића и премијера Лукшића?
– Не, не познајем поменуту господу и због тога сматрам да је неупитно њихово понашање са становишта пристојности и елементарног васпитања. То је, ипак, њихов проблем. Међутим, наш проблем је што су системски ресурси, у овом случају АНБ, потпуно стављени у функцију остварења појединачних интереса представника власти. Као што су деведесетих ти исти људи пратили и терорисали Бошњаке и Албанце, етикетирајући их као „државне непријатеље“, сад то раде Србима. То не значи било шта лоше за ове народе, већ само илуструје како функционише систем, који остаје у сржи исти, без обзира на неке унутрашње персоналне рокаде.
Мисите ли да је, ипак, Лукшић успио да направи другачији имиџ у односу на свог претходника?
– „Имиџ“ је врло интересантна ријеч која садржи и дио одговора на Ваше питање. Помпезно медијски обрађивана наводно другачија пракса новог премијера у односу на претходника је у многим ситуацијама оголила испразност таквог очекивања. Погледајте само актуелну фарсу са ЦАНУ. Под плаштом наводне бриге о „обједињавању научних потенцијала“ Црне Горе, Лукшићева влада бира никог другог до НВО ДАНУ за ту „синергију“. И у овом примјеру се уочава апсолутна доследност у испуњењу намјера бившег премијера. Замислите судбину захтјева да се НВО „Матица српска Друштво чланова у Црној Гори“ по истој процедури прикључи ЦАНУ? Увођењем овог принципа, можемо очекивати да ће свака будућа власт имати свог НВО кандидата за још једно „обједињавање научних потенцијала“.
Да ли Вас, ипак, изненађује што се АНБ, поред бројних и све већих изазова, опредијелила да „оперативно обрађује“ предсједника УО Матице српске и професора Универзитета?
– Нимало. Тајна режимска полиција је и основана са намјером да уходи и ликвидира политичке неистомишљенике власти, што значи да је у питању врло „традиционално“ понашање. Ти неистомишљеници су у некадашњој Удби, садашњем АНБу, обично кодирани као „безбједносно интересантне особе“, чиме је тајна полиција јасно указивала за чију безбједност су једино заинтересовани. Збиља вицкасто дјелује члан 3 Закона о АНБу у коме се каже да је Агенција „политички и идеолошки“ неутрална. Рачунајући на стварну а не прописану природу дјелатности Агенције, те на сушгински непромијењене методе рада и циљеве од 1945, тај члан закона заправо дјелује као иронични епитаф у покушају да се рад службе уведе у праксу демократских система и прилагоди духу времена у ком живимо. Ипак, вјерујем да ће неминовност промјена дати прави садржај поменутој норми. Тиме ће се коначно отклонити могућност да се врши системска тортура над појединцима и организацијама који не одговарају тоталитаристичким режимским амбицијама.
Како као предсједник УО Матице српске у ЦГ видите улогу те организације данас?
– Матица српска, као и у цјелокупној историји свог постојања, и данас има врло важну улогу. У периоду кад се овдје политичким и параполитичким средствима истискивала и готово забрањивала српска култура, били смо изложени поплави инстант, квазикултурних пројеката. То је био, у суштини анархичан покрет стварања нове „партијске културе“ са „државним“ обиљежјима који су водили шовинисти, њихови политички патрони и чиновници опортунисти из локалних културних институција. Наравно, ништа добро нисмо искусили у том процесу и цјелокупна заједница је пуно изгубила. Матица својим присуством у Црној Гори покушава да опет приближи и освијетли неке скрајнуте вриједности које нијесу биле по укусу твораца „новог идентитета“.
_______________________
Интервју објављен у дневном листу „Дан“, 15.12.2011.