Портпарол Основног суда у Подгорици Ибрахим Смаиловић саопштио је јуче да не стоје наводи предсједника одбора Матице српске др Владимира Божовића, да се у том суду налазе људи који су, кршећи законске норме и правила судске праксе, очигледно заинтересовани да иселе ту институцију из просторија у којима се налази. Он тврди да су радње судије и извршитеља Основног суда у Подгорици законите и да се заснивају на рјешењу тог суда И.бр.6467/11 од 24.10.2011. године. Тада је, тврди Смаиловић, усвојен предлог за одређивање привремене мјере предлагача обезбјеђења ХТП „Велика плажа”, из Улциња, да им се предају кључеви од пословног простора у Подгорици.
– Извршитељи овог суда су 16. децембра прошле године изашли на лице мјеста, ради извршења рјешења. Из наведеног јасно произилази да је поступање судије и извршитеља овог суда оправдано и на закону засновано. Не стоје ни наводи др Владимира Божовића да је једини начин да се ова ситуација ријеши да судски органи на основном нивоу уваже чињеницу да су веће инстанце донијеле одлуку о овоме, те да пар судија у Основном суду потпуно игноришу одлуку Врховног суда. Наиме, извршење рјешења овог суда којим је усвојена предметна привремена мјера обезбјеђења, односи се на поступак који је ХТП „Велика плажа”, као тужилац, покренула пред овим судом против Ауто-мото савеза Србије, као туженог, а због сметања државине на предметном пословном простору. Пресуда Врховног суда односи се на тужбени захтјев тужиоца ХТП „Велика плажа” из Улциња, којим је тражено да се утврди да је раскинут уговор о купопродаји закључен 1994. године, између ХТП „Велика плажа” као продавца и Ауто-мото савеза Србије, као купца предметног пословног простора. Ваља напоменути да је Ауто-мото савез Србије, након што је Врховни суд донио предње наведену пресуду, као тужилац, покренуо пред овим судом поступак за утврђење права својине на предметном пословном простору, против ХТП „Велика плажа” из Улциња, као туженог, а тај поступак је и даље у току – казао је Смаиловић.
Предсједник Матице српске др Владимир Божовић истиче да га садржај реаговања Основног суда „још снажније увјерава да се ради о врло тенеденциозном приступу и крајње необјективном расуђивању у корист једне стране”.
– Поента, као и раније, остаје у пресуди Врховног суда, која је у предметном спору флагрантно занемарена. Тачно је да се пресуда Врховног суда односи на питање важења купопродајног уговора који је склопљен 1994. године између АМСС и ХТП „Велика плажа”, односно њихових правних претходника. Међутим, она је настала као последица тужбеног захтјева ХТП „Велика плажа” која је тражила не само раскид уговора, већ и да се простор ослободи од лица и ствари. Дакле, тужбеним захтјевом, ХТП „Велика плажа” недвосмислено указује да је директни држалац простора у ствари АМСС. Крајње је необично да судија „вјероватноћу државине” заснива на огласу коју представник ХТП „Велика плажа” даје локалној агенцији за промет некретнина, док се „детаљ” у пресуди Врховног суда волшебно занемарује. Не треба превише маште да схватимо какве су размјере хаоса које могу настати ако се овај необични судски потупак уведе у редовну праксу – рекао је Божовић.
Посебно је несхватљиво и нечувено, истиче он, да се „привременом мјером” избацује суштински власник (АМСС) а кључеви предају невласнику, неком ко је евидентно и правоснажно изгубио својински спор.
– Не могу да не примијетим манипулативни карактер и овог обраћања Основног суда. Тачно је да је АМСС поднио тужбу за утврђивање власништва, али је то неопходан, редован корак, како би се уз пресуду Врховног суда коначно ријешило и питање уписа власништва у катастру. Дакле, то је формално-процедурално а не суштинско питање. Управо је и потенцирање овог детаља у саопштењу Основног суда потврда раније датих навода у мом обраћању. На крају, једино и дјелимично тачно у саопштењу Основног суда је да је судски извршитељ поступио законито. Поступио је како је морао, али нажалост, на основу незаконито и несавјесно донесене одлуке – истиче Божовић.
__________________
Текст објављен у дневном листу „Дан“, 31.1.2012.