Апсурд, као главни састојак друштвене стварности у Црној Гори, баш се разиграо у судском поступку популарно названим ”државни удар”. Нисмо затечени, очекивали смо. Није први пут да смо беспомоћни пред вулгарном силом и заглушујућим бесмислом. Међутим, у овом случају је све било много опорије. Ваљда због преноса уживо – опипљивије. Постоји један аспект поступка којим ће се историчари посебно бавити. Наиме, у њему су ”државним печатом” разноразни апсурди озваничени као ”судске истине”, а тиме директно срушени неки основни закони физике. Не, није натегнута пародија.

Није ни многострадална физика остала сама на стратишту Вишег суда. Грдно је погинула и логика, а потом и право. О истини или (не дај Боже) правди да не говоримо.

Кривично-правна одговорност конкретних особа у измишљеним догађајима

Најприје, представљен је скуп “терориста” који су дошли да се “на шаке” обрачунају са специјалним јединицима полиције. О колични бесмисла у том исказу је сувишно трошити ријечи. Међутим, овдје се зашло са ону страну Алисиног огледала. Прихваћена је кривично-правна одговорност конкретних, реалних лица у потпуно измишљеном догађају! На неком скупу који се није десио, а није ни могао јер га нико није ни планирао.
Разбијање структуре простор-вријеме

Претходно описане ”терористе на шаке” је без непосредног контакта, менталном индукцијом, односно телепатијом предводио извјесни војвода Паја, руњави завјетник Мојковачке битке. Не, то није насловница ”Трећег ока”, већ дио списа предмета ”државни удар”. И то је само дјелић метафизике у овом поступку. Иначе, довољно је поновити пар пута у себи ”војвода Паја” и схватити о каквој јефтиној полицијској монтажи се ради, посве изузимајући остале припадајуће чињенице. Е сад, тај и такав, опскурни војвода Паја је просто смрвио наше смртничке представе о структури простор-вријеме. Јадни ми. Наиме, у печатираној ”судској истини”, војвода Паја је боравио на више различитих мјеста у истом тренутку. Кадар стићи и утећи и на више мјеста постојати. Због тих квантних карактеристика војводе Паје, виспрени газда једне митровачке кафане, бивши студент физике, га однедавно зове – Шредингеров мачак. Наравно, шала је у питању, нико му се више не обраћа. Након обављеног ”посла” у Црној Гори, углавном куња сам поред полупразне гајбе пива.

ГСТ је од “мојковачког завјетника” наводно захтијевао да илегално (подвући црвеном) купи оружје, а потом да га одмах уништи. Забога, камо плови оваква глупост? Пошто супер-анти-херој Паја није стигао да фотографише наводно купљено оружје прије него што га је уништио (запалио на дну језера?), онда га је полиција, за ту потребу, сама “пронашла”. И то у кући подгоричког начелника криминалистике! Заиста, направили су и фотоелаборат са све стрелицама које указују гдје је полиција сама од себе сакрила оружје.

Ето, изгледа да се синовац Зорана Лазовића (прво лице приватне службе Мила Ђукановића), који је узео оружје на реверс из полицијских магацина, играо топло-хладно са Специјалним полицијским тимом. И њиховим фотографом. Управо тај фотолеборат, који је аљкавошћу режисера ”државног удара” доспио у судски спис је вјероватно кључни доказ цијеле монтаже. Да је било како су били планирали, генерал Дикић би критичне ноћи упао у замку, ушао у кућу у коју га је војвода Паја мамио ”на по једну”, потом био ухапшен пред камерама. У том случају, реверси о полицијском оружју би нестали. Оружје би заиста било ”пронађено” и случај славодобитно окончан. Међутим, изјаловило им се.

Вријеме није линеарно усмјерено

Главни специјални, Катнић, је у саопштењу СДТ-а, након хапшења ”терористичке групе” објавио да је иста формирана почетком октобра 2016, док је у ТВ емисији ”Начисто” тврдио да ту групу активно прате од почетка септембра. Дакле, срушена је линеарност временског тока, јер ГСТ тврди да је могуће пратити и анализирати догађаје који нису ни започели у времену. И последично бити осуђен за исте. Ово итекако има везе агентом првокатором – Шредингеровим мачком, али и паранормалним моћима ГСТ-а.

optuzeni u montiranom procesu za drzavni udar
Невино оптужени у монтираном судском процесуза „државни удар“

Закон о увећању енергије и одржању материје

Вјештачење извјесног ”експерта” Бољевића је било неподношљиви предмет наше пажње. Гнусоба, рекао би народ. Ипак, у мору апсурдних детаља, један иде у прилогу наслова ове приче. Наиме, ”није било предмет његове пажње” да је попуњеност батерије на одузетим телефонима расла протоком времена, а да претходно нису прикључивани на извор електричне енергије. Дакле, имамо оповргнути Закон о одржању енергије. Ово солидарно ”откриће” Бољевића и Мугоше могло би да има утицај на енергетску будућност планете. Али неће.

Амерички народ је идеал слободе и правде у великој мјери приближио стварном животу. Темељни документ на ком почива прва модерна демократија је Америчка декларације о независности. Представљајући своје разлоге за одлучну акцију против тираније енглеског краља, у декларацији се каже: ”Начинио је судије зависним само од његове воље, одређујући њихове јавне положаје, као и износ и исплату њихових плата. Створио је мноштво нових јавних положаја и послао овамо гомиле службеника да злостављају наш народ и прождиру његово богатство.” Нестварне сличности? У Декларацији се подцртава да када влада постане препрека остваривању права на живот и слободу, неотуђиво је право народа да је промијени или укине, односно да установи нову владу, која ће ”организовати своје моћи тако да најбоље утиче на народну сигурност и срећу”. Недостижно у Црној Гори, након 250 година, зар не?

Овај поступак је оголио срамоту и биједу правосуђа, открио застрашујуће размјере злоупотребе права и потпуни слом правде. У том смислу, у судници смо гледали стварни државни удар. И то онај који је распршио илузије и последњем фанатизованом браничу слике о ”државности”, односно ”институцијама система”. Било је болно, једнако колико и тужно пратити ”неосјетљивост” судског вијећа на чињенице, односно на истину. Међутим, управо је то био  ”елиминациони услов” за избор ”црне тројке” судског вијећа. Трагично неписмена и необразована предсједница вијећа доживљавала је епилептичне сензације на сваку доследну употребу логике у судници. И права наравно.

Иако је било нестварно тешко, њену улогу су прилично засјениле  “минијатуре” ГСТ-а. Раскош карикатуралности. Како је поступак одмицао, радијација Катнићеве ”историчности” је драматично расла. Прво се инкарнирао у епски лик Топлице Милана. Потом је навукао тогу Марка Аурелија. Убрзо се преобратио у цетињског тајновидца. При крају поступка, у својеврсном месијанском узлету, објавио је urbi et orbi да је на крсту замијенио Христоса. Ваистину гротеска.

Беспредметно је, стога, питање – на којим чињеничним темељима ће бити постављена пресуда? Не постоји никакав чињенични основ пресуде. Она је написана, хвала Влади Црне Горе, односно ресорном министру, по кроју потребе, заправо циља због ког је поступак вођен – осудити политичке лидере српског народа у Црној Гори. Додатно, због ”међународних” пропагандних и политичких ефеката, добро ће доћи и ”државни печат” на ”мијешање Русије у изборни поступак”. И у тој једноставној формули се налази све што је утицало на карактер овог гротескног, фарсичног и апсурдног поступка, као и на његов исход. Осуђени у овом поступку су се већ изборили за своју слободу. Храбро! Ми, робови тираније, нисмо.


Текст је објављен на порталу ИН4С, 4. 5. 2019.

Судске „истине“ против истине. И закона физике!