Непримјетно и неосјетљиво, свакодневно уживамо плодове генијалности неких великих историјских личности. На крају, они су криви што је наше вријеме у поређењу са њиховим „остало мало“, а за нас „мало остало“. Зато и нема гриже савјести – располажемо општечовјечанским добрима. Тако је и са писмом – једном од најгенијалнијих идеја која је заискрила у човјеку. Или нам је и то у прапочетку – рајски „подметнуто“?
„Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити с писмом. Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог него човек.„
Вук Стефановић Караџић
Пишите – нарочито кад мислите да има смисла и да имате разлог – то је, по свему судећи, дар од Бога.
[contact-form-7 id=“149″ title=“Contact form 1″]