Поводом недавне посјете премијера Црне Горе, Мила Ђукановића, Србији, недјељник Време, преноси реакције личности из јавног и политичког живота Црне Горе и Србије.
Реакцију Владимира Божовића, професора на ПМФ-у, у Подгорици, преносимо у цјелости.
Оно што се у међународном политичком саобраћају зове ”званична Подгорица” или ”Црна Гора” је, нажалост, само кодно, маскирно име за вољу и интересе феудалног господара територије на којој се простире Црна Гора. Све што се тиче односа Црне Горе са другим субјектима заправо је однос Мила Ђукановића и његове интересне групације (Прве фамилије) према истима. Он као ”прагматичан политичар” (еуфемизам локалних снисходљиваца) пажљиво прати кључне правце политике западних центара моћи у региону, прије свих Америке. Заузврат, добио је одријешене руке да од Црне Горе направи пилот-село орвеловске демократије, у ком на изборе излази строго контролисан број оних који гласају против њега. У контексту претходно реченог, могуће је тумачити однос Мила Ђукановића и Србије. Посебно, треба имати на уму врло важну, детерминишућу компоненту његовог односа према државном рукводству Србије – степен ”оперативне слободе”црногорских криминалних група које ”послују” у Србији. Што је степен те слободе већи, Мило Ђукановић је задовољнији, па се тада закономјерно емитује порука из његовог кабинета да су ”односи Црне и Србије у успону”.
Данас, стање српске заједнице у Црној Гори се најкраће може описати ријечју апартхејд. Типичан примјер тог стања је већинска (српска) језичка заједница, која је у формално-уставном смислу у другом, мањинском реду. Број запослених Срба у државном сектору је испод 4 процента, док је учешће у становништву 8 пута веће. Режимски медији и државни апарат предано раде на уклањању културних и историјских доказа српског постојања у Црној Гори. Нема помака набоље након промјене власти у Београду. Напротив. За све вријеме док се из Београда чује ретардирана мантра о”братским односима” са Подгорицом, Мило Ђукановић појачава институционалне механизме дискриминације српског народа. У новом таласу ”њежности” према Србима, Мило Ђукановић припрема закон којим ће се истицање националних симбола (читај: тробојке) кажњавати и до 20 000 евра.
Наше стање је овдје утолико лошије колико на сваки конкретан доказ о бруталној дискриминацији, добијамо униформан одговор из Београда да Србија жели ”најбоље односе” са Црном Гором. И тиме је затворен круг наше немоћи, а једнаког неразумијевања Србије. Озбиљан је изазов за Србе у ЦГ да преживе ову љубав ”званичне Подгорице” и”званичног Београда”. Другим ријечима, немојте нас браћо више овако ”бранити”, лакше ћемо сами.