На данашњој конференцији за штампу Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори представила је програмске активности Матице за наредна два мјесеца. На прес конференцији новинарима су се обаратили проф. др. Лидија Томић, одјељење за српски језик и књижевност, доц. др Владимир Божовић, предсједник Управног одбора Матице и Радомир Радевић, организациони секретар Матице. „Матица српска и данас, као и у свом скоро два вијека постојања има неколико основних улога у друштву, од којих желим да истакнем двије: књига за народ – ширење књиге у српском народу – просветитељска улога Матице, као и научна дјелатност Матице,“ казао је Божовић.
Он је нагласио да Матица српска у Црној Гори има истовјетну улогу као и на осталим просторима њеног дјеловања, „а то је учвршћивање националног и културног идентитета српског народа“.
„Српски народ је створио нека од најљепших, најплеменитијих и најзначајнијих дјела како у књижевности, умјетности и науци. Тиме је заслужио поштовање, затим високо и веома цијењено мјесто у укупном стваралачком опусу човјечанства. Матица, чији су чланови били бројни научници, писци, трибуни међу којима желим да истакнем Владику Петра II Петровића и Михајла Пупина, данас представља институцију од прворазредног значаја у српском народу. Матица има преко 2000 сарадника од којих многе раде на капиталним пројектима као што су Српска енциклопедија, Српски биографски рјечник, Рјечник српског језика, Правопис… Библиотека Матице има преко 3.500.000 публикација а Галерија веома богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX вијекa. Наш задатак је да макар дио тог значајног културног и научног потенцијала српског народа учинимо ближим, приступачнијим и публици у Црној Гори“, ријечи су др Божовића.
Предсједник Управног одбора Матице је изјавио да сви који се барем једном нашли у гравитационом пољу српске културе и науке и тамо пронашли нешто лијепо и вриједно за себе, добродошли су у Матицу, као пратиоци – ученсици наших програма, а можда и као чланови.
„Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори је већ окупила значајан број српских културних стваралаца и српских научника у Црној Гори“, рекао је Божовић након чега су представници Матице упознали новинаре са организацијом и планираним активностима. Иначе организација прати архитектуру наше матичне куће и рад се одвија у оквиру одјељења.
Неке од планираних активности Матице српске:
– оперски концерт првака опера Нарадног позоришта у Београду: Подгорица, КИЦ “Будо Томовић” 2. март 2011-те године са почетком у 20:00 часова;
– изложбе “Теслин чудесни свет електрицитета” и “Тесла у Београду”, објекат “Брод” (Мол оф Монтенегро) од 21.03 до 31.03, Подгорица и у Дому Св. Василија Острошког у Никшићу од 2.04 до 12.04 текуће године;
– представа Родолф Арчибалд Рајс “Чујте Срби, чувајте себе” од 13.03. до 28. 03. (Пљевља, Бијело Поље, Андријевица, Плужине, Никшић, Херцег Нови, Бар, Подгорица);
– публиковање и промоција издања Матице српске- Друштво чланова ЦГ: часопис одјељења за српски језик и књижевност, фототипска издања, књига проф.др. Јелице Стојановић, књига проф.др Милоша Ковачевића и проф.др Михаила Шћепановића;
– промоција дјела Николе Маловића “Лутајући Бокељ”, “Пругасто плаве сторије”;
– промоција књиге др.Горана Ж. Комара, “Ћирилична документа дубровачког архива”;
– промоција дјела Мира Вуксановића, управника библотеке Матице српске из Новог Сада;
– отварање обновљеног споменика страдалом родољубу Љубу Јевтићу у Подгорици;
– гостовање ансамбла “Коло” у десет градова Црне Горе;
– објављивање другог издања књиге академика Момира Дашића, “Васојевићи од помена до 1860. године”.
Планиране активности Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори педставила је Проф. др Лидија Томић, истичући да иако јединствено Одјељење, у оквиру њега постоје програми који се тичу језика и програми који се тичу књижевности.
Планирани програми из области језика:
– „Српско језичко наслеђе на простору данашње Црне Горе (палеографска, ортографска, језичка, текстолошка истраживања)
– „Дијалектолошка и ономастичка истраживања (простор Црне Горе у склопу ширег српског језичког простора: источнохерцеговачки и зетско-рашки дијалекат)“.
– „Црногорске језичке (не)прилике и њихове перспективе“ Учесници на пројекту су:
– др Драга Бојовић, Филозофски факултет у Никшићу (руководилац),
– проф. др Јелица Стојановић,
– доц. др Михаило Шћепановић…
– Језик и стил савремених српских писаца у Црној Гори. Учесници на пројекту су:
– проф. др Милош Ковачевић, Филозофски факултет у Крагујевцу и Филолошки факултет у Београду
– мр Ана Јањушевић (Факултет драмских умјетности на Цетињу)
Планирани програми из области књижевности:
– Средњовјековно раздобље српске књижевности у Црној Гори.
– Проф. др Лидија Томић (Филозофски факултет у Никшићу)
– Поезија и проза у Црној Гори 20. вијека.
– Српска књижевност 20. вијека
„Оно што је најважније јесте да се припрема и да ће врло брзо изаћи из штампе часопис Одјељења за српски језик и књижевност. Први број бити ће бити усмјерен на тему: положај српског језика у Црној Гори.“ – истакла је Проф. др Томић.
„План Одјељења јесте да током 2011 године изради фототипска издања приручника и граматика из доба Петровића. То су сви они уџбеници и граматике, који већ одавно нису под видним оком јавности или се на њих заборавило, или се о њима говори у најужим стручним круговима, гдје имамо јасан увид о континуитету, еволуцији и позицији српског језика из тог времена“, додала је др Томић.
Представљен је план публиковања књига у издању Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори за 2011. год.
– Проф. др Јелица Стојановић – у књизи ће бити сабрани радови који се односе на језичку ситуацију у Црној Гори последњих година
– Проф. др Лидија Томић: књига сабраних и одабраних радова и прилога о српским пјесницима: „Српска поезија у 20. вијеку“
– Књига проф. др Милоша Ковачевића са Филолошког факултета у Београду: „Лингвостилистика књижевног текста“
– Књига др Драге Бојовић са Студијског програма за српски језик и књижевност, Никшић: „Теоријско-методолошки приступ истраживању дијалекатске фразеологије са дијалекатским речником говора Црне Горе“
– Проф. др Јелица Стојановић и др Владимир Поломац: „Шестоднев Јована Егзарха и Хришћанска топографија Козме Индикоплова“ (1649), писар Гаврило Тројичанин, манастир Св. Тројица код Пљеваља ( књига + фототипско издање)
„Значајно је напоменути још да ћемо водити бригу и о нашем подмлатку, тј. о студентима и постдипломцима Студијског програма за српски језик и књижевност. Брига о њима огледа се у нашој намјери да стипендирамо талентоване студенте и магистранте.“
На крају конференције Радомир Радевић је додао да ће у склопу издавачке дјелатности Матице српске једном годишње бити публикован и Љетопис Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, који ће представљати својевртсан регистратор али и регулатор културних и научних дешавања у Црној Гори.
____________________________
Конференција Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржана 25.2.2011.